Redovni skrining očni pregledi
Epidemiološka istraživanja pokazuju da je razvoj dioptrije dinamičan proces. Refrakcija se menja tokom života i zbog toga je upravo starost najvažniji faktor podele refrakcionih anomalija. Rasprostranjenost refrakcionih grešaka Vreme u kome živimo donosi nam novine vezane za treću tehnološku revoluciju. Glavne proizvodne snage postaju kompjuteri, robotika, mikroprocesori, pa se i nama nameću odgovarajuća prilagođavanja i načini organizacije. Upotreba kompjutera postala je sastavni deo rada i života mnogih ljudi. Prema izveštaju iz 2004. godine (US Census Report) 143 miliona ljudi u Americi koristi kompjuter svakog dana, uključujući i 54 miliona dece. Kompjuteri zasigurno čine naš posao lakšim i efikasnijim. Nažalost, istovremeno komjuteri utiču i na naše zdravlje. Prema navodima Američke optometrijske asocijacije 70-75% onih koji rade na kompjuteru ima probleme sa vidom. Ovo stanje je nazvano Computer Vision Syndrome (CVS) a svake godine se broj novih slučajeva povećava za milion. Sindrom kompjuterskog vida se definiše kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera (NIOSH).
American Optometric Association (AOA) koja je i uvela u medicinu termin "Computer Vision Syndrome" daje širu definiciju, po kojoj CVS obuhvata očne probleme i probleme vezane za vid koji se javljaju kod osoba koje provode više vremena ispred ekrana kompjutera varira među populacijama, različitim regijama, kao i između rasa. Najznačajnije razlike postoje između Azije i Zapadnih zemalja. Takođe, srećemo razlike i između populacije koja živi u gradskim sredinama ( viši procenat kratkovidih ) i ruralnih krajeva. Kratkovidost, katarakta i glaukom trenutno predstavljaju najveće opšte zdravstvene probleme ne samo kod nas, već u celom svetu.
Najčešći rast kratkovidosti zapažen je tokom školovanja , u nekim populacijama čak i do 90% do kraja studija. Kratkovidost je nešto učestalija kod devojčica, dok je dalekovidost češća kod dečaka (19,6%).
Sposobnost oka da raspoznaje boje čini ga kompleksnim i jednim od najsavršenijih organa u našem telu. Poremećaj raspoznavanja boja naziva se dishromatopsija (često nazvana i daltonizam) i smatra se da potiče od nedostatka ili anormalnosti jednog ili dva od tri fotosenzitivna pigmenta. Daltonizam zahvata oko 8% muškaraca, i oko 0,4 % zena, nasleđuje se recesivno preko X hromozoma. Kolorni vid najčešće proveravamo Ishihara pseudoizohromatskim tablicama. Veoma su dobre i za određivanje defekta u raspoznavanju boja crveno-zelenog spektra, jer su ti ispadi kolornog vida najčešći. Neke od očnih bolesti takođe mogu dovesti do poremećaja kolornog vida.
Katarakta je vodeći uzrok slepila u svetu. Procenjuje se da je 1998. godine katarakta bila uzrok slepila 20 miliona ljudi širom sveta. Potrebu za operacijom katarakte ima 30 miliona ljudi godišnje, ali samo ih 10 miliona operiše.
Glaukom je, posle katarakte, drugi po učestalosti uzrok slepila u svetu kod ljudi starijih od 65 godina. Ovo je većinom podmukla bolest pa nažalost i danas često biva otkrivena slučajnim pregledom u odmakloj fazi, kada su u pitanju već poodmakla i trajna oštećenja vida. Glaukom se javlja u više oblika bolesti i za sve njih je karakteristično da izazivaju oštećenja vidnog živca povišenim očnim pritiskom. Ako se ne leči, oštećenje vidnog živca za posledicu ima progresivan, permanentni gubitak vida, što počinje neprimetnim ispadima u vidnom polju koji napreduju postepeno, sve do potpunog slepila.
Glaukom je moguće otkriti u ranoj fazi, ako se pacijenti nakon dobijanja prvih naočara za čitanje, jednom godišnje jave na redovan skrining pregled.
Samo redovnim skrining pregledima možemo sačuvati ono najdragocenije – vid.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
